U centru diskriminacije prema bilo kojoj grupi ljudi leže predrasude. One su brojne i različite za svaku grupu. Može se reći da imati predrasude znači imati stav, mišljenje ili procenu koja nije bazirana na poznavanju stvari ili ozbiljnom promišljanju. Na osnovu čega se to formira?
Veoma često na osnovu stereotipa. Stereotipi znače da se smatra da će se svi pripadnici/e određene grupe ljudi ponašati ili imati iste osobine, za koje se veruje da ih imaju. Stereotipi su slika o određenim grupacijama i to najčešće negativna slika. U stereotipe ulazimo kad god pokušamo da generalizujemo pojmove. Rečenica koja počinje sa „Svi … je generalizacija ili uopštavanje.
Diskriminacija predstavlja postupke koji proističu iz naših predrasuda i stereotipa. Reč diskriminacija znači pravljenje razlike, pozitivne ili negativne između ljudi i stvari. Ukoliko je osoba tretirana nepravedno i na svoju štetu, samo zato što pripada određenoj grupi ljudi, to je negativna diskriminacija. Kroz poricanje određenih prava, diskriminacija rezultira nejednakošću, podređenošću i/ili oduzimanjem političkih, obrazovnih, društvenih, ekonomskih i kulturnih prava. Diskriminacija ima mnogo oblika i ne mora uvek biti uočljiva ili jasna. Vrlo često se indirektno primenjuje, jer je direktna diskriminacija kažnjiva zakonom. Sa druge strane, diskriminacija se često dešava a da je ljudi uopšte nisu svesni. Pozitivna ili afirmativna diskriminacija omogućava pravila koja štite diskriminisane.
Direktna diskriminacija je kada se neka osoba nepravedno tretira na osnovu određenog atributa. To je tretman koji je očigledno nepravedan i nejednak i obično je regulisan zakonom. U ovakvu diskriminaciju spada ugrožavanje ljudskih prava, kao što su pravo na život, rad, obrazovanje…
Drugi oblici nisu tako jasni i uočljivi. Često se odnosi na govor ili ponašanja, praksu i običaje, koji se navodno primenjuju na sve ali zapravo imaju za cilj nejednako tretiranje neke grupe.
Pomenute grupe se nazivaju diskriminisanim, ranjivim, manjinskim ili marginalizovanim grupama. Za osobe koje ne pripadaju tim grupama kažemo da su dominantne ili većinske grupe. Jedan od najčešćih uzroka predrasuda i diskriminacije je neznanje. Ukoliko više znamo lakše nam je da razumemo. Takođe jedan od uzročnika je strah. Strahovanje kako nešto što se dešava drugima može uticati na nas. Na taj način postajemo ranjivi. Otklanjajući strahove smanjuje se ranjivost i predrasude.
Okolina ima uticaj na stvaranje predrasuda, kao i vaspitanje i osećaj moći koji mogu imati veliki udeo u stvaranju predrasuda i diskriminatornog mišljenja.
U takvoj situaciji, iako u našem pravnom sistemu postoje zakoni koji se tiču prava na ravnopravnost i zabranu diskriminacije oni ostaju samo “mrtvo slovo na papiru”. Zakonska regulativa u ovoj oblasti nije dovoljna. Sami korisnici droga i bivši korisnici droga se trebaju aktivirati kako bi zaštitili svoja prava.
Ombudsman je institucija koju je švedski parlament uveo 1809. godine u cilju kontrole izvršne vlasti. Reč ombudsman u švedskom jeziku označava osobu koja „ima sluha za narod“. Prvi ombudsman je imao zadatak da spreči da kralj i vlada ignorišu zakone. Koristio ovlašćenje da od izvršne vlasti zahteva izveštaje o primeni zakona, kao i ovlašćenje da pokreće odgovarajuće postupke radi utvrđivanja odgovornosti upravnih službenika.
Kancelarije Ombudsmana u našoj zemlji postoje na više nivoa i to republičkom, pokrajinskom i lokalnom. Od nedavno je na snazi Zakon o zaštiti uzbunjivača koji štiti one koji otkriju informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera.