Mešoviti brak donosi prepreke u izboru zemlje za dalji život

E. je iz Rusije, njegova supruga V. iz Ukrajine, živeli su u okolini Kijeva. U martu 2022. godine sa dvogodišnjim sinom, stigli su u Novi Sad.

“Ovde nam pomažu u svemu. Oduševljeni smo gostoprimstvom, ali tamo je naš dom, posao, sve. Moji roditelji, mlađa i starija sestra su u Nemačkoj. Želimo da idemo sa porodicom tamo, ali nismo mogli, jer moj suprug ima ruski pasoš i ne primaju ga u Evropsku uniju”, kaže V.

Kako otkriva, to nije njen prvi susret sa Srbijom – pre desetak godina je turistički posetila Srbiju i tada joj se jako dopala: “Svi u Ukrajini me pitaju kako živim u Srbiji, kako se osećam u Srbiji. Čudno je, ali ne osećam se loše sve vreme. Možete da budete šokirani, pod stresom, jer je to druga zemlja, drugi jezik, ali meni je veoma udobno. Ne znam zašto. Možda zato što imam dosta prijatelja koji su takođe došli iz Ukrajine, možda zato što volim Srbiju”, kaže V.

“Zanimljivo mi je, volim Novi Sad. Možda i zato što sam brzo našla posao. Kada se osećaš korisno kad možeš da pomogneš drugim ljudima osećaš se bolje”. V. je istoričarka po obrazovanju i specijalista je za period SSSR-a. Tu odmah pravi paralelu sa događajima od pre 100 i više godina, kada je takozvana bela emigracija bežala iz Rusije u Srbiju i živela u nadi da će boljševici brzo pasti, a oni se vratiti kući: “Ne želim da budem kao bela emigracija, ne želim da živim u nadi. Ne možeš da živiš normalno ako se uvek nadaš da ćeš se brzo vratiti. Ne možeš da živiš u ovoj zemlji stalno čekajući. Mislim da je vrlo loša ideja čekati kraj, i ja pokušavam da živim sada. Pokušavam da živim u Srbiji kao u svojoj zemlji. Ne želim da živim sa spakovanim koferima pored vrata, čekajući da se vratim kući. Želim da živim normalan život”.

S ozbirom na ono što se događa u Ukrajini, V. je svesna da će više godina provesti u Srbiji i zbog toga joj nije strana ni ideja da uzme srpsko državljanstvo.

U datim okolnostima kaže da je zadovoljna kako je prošla u životu – došla je u zemlju koja joj se jako dopada, toplo je dočekana i to joj puno pomaže da živi daleko od svoje zemlje. Srbi su gostoprimljivi, žele da pomognu i pričaju sa njom, uvek su nasmejani, ljubazni, čak i ako gaje veliku ljubav prema Vladimiru Putinu.

“Razumem Srbiju. Zato što mislim da su mnoge stvari u Srbiji slične kao u Ukrajini. Ne političke stvari, ali životne stvari jesu. Shvatate kako da iznajmite stan, kako da kupite nešto, kako da se prevezete. Jezik je divan i sviđa mi se srpski jezik i mislim da ga možete naučiti vrlo brzo. Jer možete da razumete neke reči koje su kao u ukrajinskom. Lakše je nego francuski ili nemački”, kaže V.

Nisu imali problem da ostvare pravo na zdravstveno osiguranje. Uz pomoć naše socijalne radnice spremili su svu potrebnu dokumentaciju. Takođe, ni sve drugo što je trebalo da obave proteklo je manje više jednostavno.

Za sada je njoj odobren boravak na godinu dana i veruje da neće biti problema da produži dozvolu da ostane u Srbiji. Od svega joj, kako kaže na kraju razgovora, najteže pada pomisao na Ukrajinu i Ukrajince.

• Fotografija je preuzeta sa sajta www.pixabay.com, autor je MabelAmber i ne predstavlja fotografiju porodice čija je ovo priča
• Projekat “Emergency support for the provision of HIV and Harm Reduction services among key populations in Ukraine and refugees in selected neighbouring countries” podržao je UNODC