Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti lokalnim samoupravama za žene i mlade

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti [1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uputila je opštinama i gradovima preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti koju prenosimo u celosti.

PREPORUKA MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje opštini/gradu da preduzme sve mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi se obezbedilo:

– unapređenje rodne ravnopravnosti obezbeđivanjem većeg učešća žena u svim sferama političkog i javnog odlučivanja u organima jedinice lokalne samouprave;

– veća participacija mladih (iz različitih sredina – urbanih i ruralnih) u kreiranju javnih politika i radu jedinice lokalne samouprave.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti u skladu sa zakonom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

Obrazloženje

Polazeći od toga da je 2020. godina izborna godina u Republici Srbiji, u kojoj se očekuje raspisivanje i lokalnih izbora, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje preporuku mera svim jedinicama lokalne samouprave sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti obezbeđivanjem većeg učešća žena u svim sferama političkog i javnog odlučivanja u organima jedinice lokalne samouprave, kao i podsticanja participacije mladih u kreiranju politika i radu jedinice lokalne samouprave.

Članom 21. Ustava Republike Srbije [2] zabranjena je svaka diskriminacija, bilo neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Stavom 4. ovog člana propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima. Članom 15. Ustava propisano je da država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti.

Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena [3], koju je Republika Srbija ratifikovala, između ostalog, propisuje obavezu države da u svim oblastima, a posebno u političkoj, društvenoj, ekonomskoj i kulturnoj, preduzima odgovarajuće mere kako bi obezbedila potpun razvoj i napredak žena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i uživanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, ravnopravno sa muškarcima. Odredbom člana 7. Konvencije određeno je da države članice preduzimaju sve potrebne mere za otklanjanje diskriminacije žena u političkom i javnom životu, a posebno su dužne da obezbede da pod jednakim uslovima žene glasaju na svim izborima i budu birane u sva tela koja se biraju putem javnih izbora, kao i da učestvuju u kreiranju i sprovođenju vladine politike i da zauzimaju rukovodeće položaje i obavljaju sve javne funkcije na svim nivoima vlasti. Obaveza da se ženama obezbedi ravnopravni pristup i puno učešće u strukturama moći i odlučivanja, regulisana je i Pekinškom deklaracijom i Platformom za akciju iz 1995. godine, u kojima se navodi da je osnaženje i unapređenje društvenog, ekonomskog i političkog statusa žena od osnovne važnosti za postizanje odgovorne i transparentne vlasti, te da nizak procenat žena među ekonomskim i političkim organima koji odlučuju na lokalnom, državnom, regionalnom i međunarodnom nivou održava strukturalne barijere i nemogućnost pristupa, koje se moraju rešavati putem afirmativnih mera. Takođe, relevantni su i usvojeni Ciljevi održivog razvoja [4] i cilj broj 5. Rodna ravnopravnost u okviru kojeg je definisan podcilj 5.5. da je potrebno obezbediti da žene u potpunosti i efektivno učestvuju i imaju jednake mogućnosti za rukovođenje na svim nivoima donošenja odluka u političkom, privrednom i javnom životu.

Od značaja su i brojna dokumenta Saveta Evrope i organa Evropske unije: Rezolucija o uravnoteženom učešću muškaraca i žena u odlučivanju [5] (1995), Rezolucija Evropskog parlamenta o ženama u odlučivanju [6] (2000), Rezolucija Evropskog parlamenta o ženama u međunarodnoj politici (2006), Rezolucija Saveta Evrope 95/c 168/02 (1995), Preporuka o uravnoteženom učešću žena i muškaraca u političkom i javnom odlučivanju (2003) i dr.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 20. zabranjena diskriminacija na osnovu pola, odnosno propisano je načelo poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. doba. Takođe, zabrana diskriminacije na osnovu pola se odnosi i na zabranu javnog ili privatnog priznavanja pogodnosti u odnosu na pol kao i zbog promene pola, zabranu postupanja u skladu sa predrasudama i stereotipima koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova.

Zakon o ravnopravnosti polova [7] uređuje stvaranje jednakih mogućnosti ostvarivanja prava i obaveza i preduzimanje posebnih mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i rodu. Članom 2. stav 4. ovog zakona propisana je dužnost državnih organa, organa autonomnih pokrajina, organa jedinica lokalne samouprave, organizacija kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravnih lica koja osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, praćenja ostvarivanje ravnopravnosti zasnovane na polu u svim oblastima društvenog života, primena međunarodnih standarda i ustavom zajamčenih prava u ovoj oblasti. Odredbama člana 37. st. 1. i 2. ovog zakona utvrđena je ravnomerna zastupljenost i jednake mogućnosti pristupa u organima izvršne vlasti, javnim, finansijskim i drugim institucijama i propisano da se ravnopravnost polova obezbeđuje prilikom kandidovanja za predsednika, poslanike i odbornike, na način i u skladu sa propisima kojima se uređuju izbori, kao i prilikom kandidovanja za izbore na sve funkcije i imenovanja u organe javne vlasti, finansijske i druge institucije. Odredbama člana 39. ovog zakona propisana je obaveza organa jedinica lokalne samouprave da, u okviru svoje nadležnosti, obezbeđuju ravnopravnost polova i ostvarivanje jednakih mogućnosti, da podstiču i unapređuju ravnopravnost polova, kao i da organizuju stalno radno telo ili zaposlenog za rodnu ravnopravnost i obavljanje poslova ostvarivanja jednakih mogućnosti. Politika jednakih mogućnosti pretpostavlja preduzimanje aktivnosti (propisi, mere, politike, konkretne aktivnosti) koje su usmerene na stvaranje ambijenta u kome će i žene i muškarci moći u praksi efektivno da uživaju sva prava i slobode bez diskriminacije. Ovo pre svega podrazumeva mogućnost ravnopravnog učešća žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog sektora, kao i opštu obavezu poštovanja ravnopravnosti polova, koja je utvrđena kao zakonska obaveza.

Odredbom člana 3. stav 1. tač. 1. i 2. Zakona o mladima [8] propisano je da su omladina ili mladi lica od navršenih 15 godina do navršenih 30 godina života, a subjekti omladinske politike su: Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave kao nosioci omladinske politike, ustanove, udruženja koja sprovode omladinske aktivnosti i drugi subjekti koji učestvuju u sprovođenju omladinske politike. Odredbom člana 5. st. 1. i 2. ovog zakona propisano je da su svi mladi jednaki. Zabranjeno je svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje prema mladima, posredno ili neposredno, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, verskog ubeđenja, jezika, društvenog porekla, imovnog stanja, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, psihičkog ili fizičkog invaliditeta, zdravstvenog stanja, fizičkog izgleda, seksualne orijentacije, rodnog identiteta i drugog stvarnog, odnosno pretpostavljenog ličnog svojstva. Članom 7. ovog zakona propisano je da svi, a posebno subjekti omladinske politike, podstiču i podržavaju jačanje svesti o značaju mladih i društvene uloge mladih kroz realizaciju omladinske politike, društveno osnaživanje u cilju ostvarivanja dobrobiti mladih, promociju i zaštitu njihovih interesa, potreba i mogućnosti za aktivno učešće u društvu. Odredbama član 8. ovog zakona propisano je da svi, a posebno subjekti omladinske politike, obezbeđuju podsticajno okruženje i daju aktivnu podršku u realizaciji omladinskih aktivnosti mladih, preduzimanju inicijative i njihovom smislenom uključivanju u procese donošenja i sprovođenja odluka koje doprinose ličnom i društvenom razvoju, a na osnovu pune obaveštenosti mladih.

Savet evropskih opština i regiona (CEMR) – asocijacija koja okuplja više od 150.000 lokalnih i regionalnih vlasti iz četrdeset zemalja Evrope – 2006. godine usvojio je Evropsku povelju o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou [9]. Ovu povelju je u Srbiji do sada potpisalo 48 lokalnih samouprava [10]. U povelji je navedeno da je ravnopravnost žena i muškaraca fundamentalni preduslov demokratije i da demokratsko društvo ne može dozvoliti da se sposobnost, znanje, iskustvo i kreativnost žena zanemari. Lokalna samouprava treba između ostalog, da obezbedi uključivanje, prisustvo i učešće žena iz različitih sredina i starosnih grupa u svim sferama političkog i javnog odlučivanja, da prizna jednako pravo žena i muškaraca da glasaju i da budu kandidati i vrše funkciju na koju su izabrani. U povelji je navedeno da je podjednako učešće žena i muškaraca u procesima odlučivanja preduslov za demokratsko društvo. Pravo na ravnopravnost žena i muškaraca zahteva da lokalne i regionalne vlasti preduzmu sve odgovarajuće mere i usvoje sve potrebne strategije u cilju promovisanja podjednake zastupljenosti i učešća žena i muškaraca u svim sferama uprave.

U Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine sa akcionim planom za period od 2016. do 2018. godine [11] jedan od tri strateška cilja utvrđena u ovom dokumentu odnosi se na povećanu ravnopravnost žena i muškaraca primenom politika i mera jednakih mogućnosti, dok je kao poseban cilj propisano da žene i muškarci ravnopravno odlučuju u javnom i političkom životu uz navođenje da je osnovni preduslov demokratije da žene i muškarci imaju jednake mogućnosti i ravnopravan pristup položajima moći i odlučivanja u svim oblastima javnog i političkog života na svim nivoima, uključujući nivo izvršne vlasti i oblasti u kojima su žene naročito malo zastupljene. U pogledu mera za realizaciju ovog posebnog cilj između ostalog je utvrđeno da je potrebno propisati obaveznu kvotu od 40% za žene prilikom izbora za predstavnička tela na svim nivoima i stvoriti uslove za učešće žena pripadnica ranjivih grupa primenom posebnih mera, kao i obavezne posebne mere i kvote za obezbeđenje ravnopravnog učešća žena i muškaraca u svim organima izvršne vlasti na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou propisana. U Strategiji je između ostalog ukazano na potrebu ravnopravnog učešće žena i muškaraca u političkom i javnom životu. U opisu stanja rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji navedeno je da, što je viša pozicija u instituciji, odnosno organu odlučivanja, to je učešće žena manje i da su žene još uvek retko na pozicijama izvršne vlasti. U mnogim izvršnim odborima opština i gradova nema nijedne žene, tj. svega je 5% žena na položaju predsednika/predsednica opština i gradonačelnika/gradonačelnica, a retko se nađu i na pozicijama rukovođenja u javnim preduzećima i pravnim subjektima sa velikom finansijskom moći i u profitabilnim delatnostima. Dakle, njihova prisutnost raste na nižim mestima odlučivanja, a naročito na izvršilačkim pozicijama bez uticaja na donošenje odluka. Posledice diskriminacije su teške i dovode do marginalizacije žena, posebno pripadnica ranjivih grupa i njihove isključenosti iz javnog i političkog života. Diskriminacija predstavlja prepreku ravnopravnom učešću žena u političkom, ekonomskom i kulturnom životu, sputava dalji napredak društva, negativno utiče na ekonomiju i otežava pun razvoj sposobnosti i kreativnog potencijala žena. [12]

Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024 [13] predviđeno je da lokalne zajednice treba bolje da artikulišu razvojne probleme svojih sredina, i da sa većim lobističkim potencijalom zagovaraju interese svih svojih građana.

Nacionalna stategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine [14] utvrđuje osnovne principe delovanja, pravce delovanja i očekivane rezultate delovanja svih subjekata omladinske politike ka unapređenju društvenog položaja mladih i stvaranju uslova za ostvarivanje prava i interesa mladih u svim oblastima. Jedan od strateških ciljeva, propisan navedenom startegijom, je unapređeno aktivno učešće mladih žena i muškaraca u društvu. Poseban princi 3.3. Nacionalne strategije za mlade je „Aktivno učešće mladih i saradnja“, gde je istaknuto da svi, a posebno subjekti omladinske politike (u koje spada lokalna samouprava), obezbeđuju podsticajno okruženje i daju aktivnu podršku u realizaciji omladinskih aktivnosti mladih, preduzimanju inicijative i njihovom smislenom uključivanju u procese donošenja i sprovođenja odluka, koje doprinose ličnom i društvenom razvoju, a na osnovu pune obaveštenosti mladih. Podržava se i podstiče sloboda udruživanja, saradnja sa vršnjacima i međugeneracijska saradnja, na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou. Zatim, Poseban cilj 4.3. Nacionalne strategije za mlade je i „Aktivno učešće mladih žena i muškaraca u društvu“, gde je istaknuta preporuka Stvaranje pravnog i političkog okvira koji stimuliše učešće i aktivizam mladih putem kreiranje različitih, efikasnih mehanizama koji će omogućiti njihovo aktivno učešće u javnim politikama. Mehanizmi kojima će se to uraditi moraju biti proaktivni i odgovarati potrebama mladih. Uključivanje mladih u razvoj politika za mlade, realizaciju različitih razvojnih projekata, izradu lokalnih strateških dokumenata, rad radnih grupa, donošenju odluka, samo su neki od efikasnih mehanizama kojima se može povećati njihovo angažovanje u bitne društvene tokove. Od posebnog je značaja uključivanje mladih u razvoj politika za mlade, jer se time osigurava kvalitetan odgovor na sve njihove potrebe.

Poverenik je u aprilu 2017. godine uputio preporuku mera za ostvarivanje rodne ravnopravnosti svim jedinicama lokalne samouprave u Republici Srbiji i dostavio Upitnik, [15] u cilju praćenja implementacije ove preporuke. Analizom upitnika utvrđeno je da u političkom i javnom životu Republike Srbije žene nisu dovoljno zastupljene, kao i da postoje pozitivni pomaci, posebno na republičkom nivou, a kada je reč o regionalnom i lokalnom nivou vlasti postoji nesrazmerno veća zastupljenost muškaraca na mestima na kojima se ostvaruje veći uticaj na kreiranje politika od značaja za celu zajednicu.

Prema navedenoj analizi dostavljenih upitnika, od 169 jedinica lokalne u 12 su žene bile predsednice opština/gradonačelnice, dok je svega 14% žena bilo na pozicijama predsednica skupštine opštine/grada. Rezultati upitnika su takođe pokazali da je procenat odbornica u skupštinama opština/gradova u Republici Srbiji bio 34,8%, a odbornika 65,2%, dok je u 68 opština/gradova (40,2%) broj odbornica bio ispod zakonom propisanih vrednosti. Analiza je pokazala da su žene bile manje zastupljene i da su u proseku činile 37% članica izborne komisije u stalnom sastavu prilikom izbora za aktuelni saziv skupštine opštine/grada, dok je 43,2% žena bilo na čelu izbornih komisija u stalnom sastavu, prilikom konstitutivnih izbora za aktuelni saziv skupština opština/gradova. Takođe, analiza je pokazala da su u jedinicama lokalne samouprave žene činile svega 19%, a muškarci 81% članstva opštinskog/gradskog veća, dok je svega 7,1% žena bilo na poziciji predsednica mesnih zajednica/saveta mesnih zajednica.

Analiza je takođe pokazala i da su žene bile rukovoditeljke javnih preduzeća čiji je osnivač opština/grad u 15,5% slučajeva, a muškarci u 84,5% slučajeva. Kada je reč o sastavu rukovodstva javnih ustanova i organizacija čiji je osnivač opština/grad, na rukovodećim pozicijama žene su bile zastupljene sa 51,2%, a muškarci sa 48,8%. U upravnim odborima javnih ustanova/organizacija žene su činile 51,2%, a muškarci 48,8% članstva, dok je udeo žena u ukupnom broju predsednika upravnih odbora ustanova/organizacija čiji je osnivač opština/grad bio 43,4%, a muškaraca 56,6%. Utvrđeno je da približno polovina opština/gradova nije osnovala telo koje se bavi isključivo pitanjima rodne ravnopravnosti. [16] Među jedinicama lokalne samouprave koje su ispunile ovu zakonsku obavezu i osnovale radno telo za rodnu ravnopravnost, skoro dve trećine su to učinile u formi komisija, dok je manji broj bio u formi saveta i odbora za rodnu ravnopravnost.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je jedinicama lokalne samouprave u 2019. godini uputio upitnike koji su se odnosili na participaciju mladih iz kojih su sagledani i podaci o rodnoj ravnopravnosti. Prema analizi dostavljenih upitnika, u 7,59% slučajeva su žene predsednice opština/gradonačelnice, dok je u 18,35% slučajeva žena na poziciji zamenice predsenika. Na poziciji predsednice skupštine žene čine 18,35%, dok na poziciji zamenice predsednika skupštine žene čine 17,43%. Takođe analiza je pokazala da na poziciji sekretara skupštine žene čine 56,9%, dok na poziciji zamenika sekretara skupštine čine 61,76%. Rezultati upitnika su takođe pokazali da je procenat odbornica u skupštinama opština/gradova u Republici Srbiji 31,75%, dok je u opštinskom veću 19%.

Obaveza usvajanje akta o ravnopravnosti polova nije eksplicitno utvrđena Zakonom o ravnopravnosti polova, međutim usvajanje takvog akta, odnosno uspostavljanje normativnog okvira je izuzetno značajno za ostvarivanje rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou, jer pokazuje nedvosmislenu opredeljenost opštine/grada da obezbedi primenu načela jednakih mogućnosti za muškarce i žene i utvrdi odgovornost i obaveze u tom smislu. Analizom upitnika utvrđeno je da 114 opština/gradova (67,5%) nisu donele odluku o ravnopravnosti polova. U trenutku izrade analize 30 opština/gradova se izjasnilo da ima plan da usvoji odluku koja se tiče ravnopravnosti polova.

Takođe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u 2019. godini, uputio upitnike jedinicama lokalnih samouprava o participaciji mladih u organima javne vlasti [17] i prema analizi dostavljenih upitnika 109 jedinica lokalne samouprave, učešće osoba mlađih od 30 godina je zanemarljivo. Prema ovoj analizi mladi čine nešto manje od 5% odbornika u skupštinama opštine/grada, 1,8% predsednika opština/gradonačelnika, neznatno manje od 1% zamenika, 5,3% članova opštinskih/gradskih veća, 4,6% sekretara skupštine opštine/grada, 6,6% članova saveta mesnih zajednica, dok ih na mestu predsednika skupštine opštine/grada uopšte i nema. Nešto više od 41% mladih nema poverenja u lokalnu samoupravu. Na pitanje o postojanju radnih tela, mehanizama za mlade, na osnovu dostavljenih upitnika, u 60,5% je formiran savet za mlade, u 75,2% je osnovana kancelarij za mlade, a u 10% jedinice loklane samouprave nemaju ni Savet ni kancelariju. Između ostalog na pitanje o postojanju strateških dokumenata za mlade i prepoznatost mladih u drugim strateškim dokumentima, 56% ima usvojen lokalni akcioni plan za mlade, a u 50,5% su mladi prepoznati u drugim strateškim dokumentima. Na pitanje o programima podrške za mlade, 45,9% je navelo da je usvojilo programe podrške za mlade. Na osnovu analize utvrđeno je da postoji nizak stepen političke participacije mladih, i da je zabrinjavajuće nisko poverenje mladih kako u političke aktere tako i u institucije pri čemu mladi ističu da nemaju dovoljno prilika da učestvuju u procesima donošenja odluka.

U istaživanju koje je sproveo CESID, u saradnji sa Ministarsvom omladine i sporta iz 2019. godine, „Položaj i potrebe mladih u Republici Srbiji“ [18], navedeno je da manju ili veću nezainteresovanost za učešće u društveno-političkim dešavanjima iskazuje zbirno čak 63% mladih (38% je potpuno nezainteresovano, a 25% nezainteresovano), dok je 59% mladih u istraživanju navelo da ne bi bilo spremno da se angažuje u radu nekog tela koje inicira ili donosi odluke od značaja za mlade.

Krovna organizacija mladih Srbije je objavila „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2018. godinu“ [19]. U delu izveštaja „Politička participacija i odnos političkih subjekata prema mladima [20]“ navedno je da prema poslednjoj proceni stanovništva po starosti i polu iz 2017. godine, mladih ima 1.186.795 i čine 16,95% populacije u Srbiji. U izveštaju je navedeno da je jedno od pitanja glasilo „Kako ocenjujete Vaš uticaj na političke procese i odluke?“ na skali od 1 do 5 i da je prosečan odgovor bio 1,6, što govori da najveći broj anketiranih mladih smatra da nema uticaj na donošenje odluka, i da je jedan od uzroka u tome „što mlade ne učimo da donose odluke i ne dajemo ima dovoljno prilika da učestvuju u odlukama lokalnih zajednica, ustanova i orgnaizacija“. Takođe u izveštaju je navedeno da je izražen značajan pad u procentima odgovora kod mladih koji misle da postoje partije/kandidati koji se obraćaju mladima, u prethodnoj godin je 36% mladih smatralo da postoji, a ove godine tek 10%. U zaključku na deo izveštaja o političkoj participaciji i odnosu političkih subjekata prema mladima istaknuto je da postoji nizak stepen političke participacije mladih, i da je zabrinjavajuće izraženo nisko poverenje mladih kako u političke aktere tako i u institucije u poređenju sa prošlom godinom.

Beogradski centar za ljudska prava u partnerstvu sa Timom UN za ljudksa prava i Kancelarijom za ljudska i manjinsak prava je objavio „Nulti izveštaj o pravima Mladih u Srbiji“ [21]. U pitanju je prvi izveštaj o prikazu stanja i položaja mladih sa aspekta ljudskih prava. U ovom izveštaju data su opšta zapažanja, a ne pojedinačne preporuke. S tim u vezi, neka od zapažanja u izveštaju su da su mladi u Srbiji duplo više nezaposleni nego opšta populacija, kao i to da je visoka stopa odlazaka mladih iz zemlje na godišnjem nivou, kao i da je prisutna nedovoljna uključenost mladih u procese donošenja odluka. [22]

Krovna organizacija mladih Srbije je u publikaciji „Minimum standrada za učešće mladih u procesima donošenja odluka u lokalnoj zajednici“ [23] istakla da je neophodno da svaka opština i grad pruži svoj doprinos realizaciji Nacionalne strategije za mlade, kao i da usvaja lokalne strategije i lokalne akcione planove za mlade. Strategija i akcioni planovi treba da budu usklađeni sa specifičnostima lokalnih samouprava i zasnovani na potrebama mladih kako bi se na što bolji način realizovali ciljevi postavljeni u Nacionalnoj strategiji za mlade.

Imajući u vidu navedene podatke, može se zaključiti da participacija mladih nije velika i da nisu motivisani da uzmu aktivno učešće u svojoj zajednici, što može dosvesti do nezadovoljstva i biti jedan od razloga migracija mladih i njihovog odlaska kako iz lokalne sredine, tako i iz zemlje. Iz tog razloga potrebno je raditi na kreiranju podsticajnog okruženja i povećanju aktivne podrške većoj zastupljenosti i uključenosti mladih u rad jedinica lokalne samouprave.

U izveštaju Međunarodne organizacije rada Kvantni skok za rodnu ravnopravnost – za bolju budućnost rada za sve [24] na globalnom nivou se razmatraju rodne razlike kao ključna barijera za dostojanstven rad za žene. U ovom izveštaju je navedeno i da su žene nedovoljno zastupljene na rukovodećim i liderskim pozicijama, ali, one koje rade, na vodeće pozicije brže dođu od muškaraca. Širom sveta, žene menadžerke i liderke su skoro godinu dana mlađe od muškaraca, a takođe češće imaju viši nivo obrazovanja nego muškarci rukovodioci. [25] Globalno, 44,3% [26] žena rukovoditeljki ima naprednu univerzitetsku diplomu u poređenju sa 38,3% muškaraca rukovodilaca, a u Srbiji 66,6% žena ima viši nivo obrazovanja u odnosu na 50% muškaraca [27]. Majke male dece takođe doživljavaju majčinsku lidersku kaznu, odnosno imaju najniže stope učešća na rukovodećim pozicijama (samo 25,1% menadžera sa decom mlađom od šest godina su žene) u poređenju sa svojim muškim kolegama (74,9% menadžera sa decom mlađom od šest godina). Prema ovom izveštaju u Srbiji ima 28,5 % žena menadžerki sa decom mlađom od 6 godina, a bez dece 32,6%, dok muškaraca menadžera sa decom mlađom od 6.godina ima 71%, a bez dece 67,4%.[28]

U Izveštaju Evropske komisije za 2019. godinu [29] je, između ostalog, navedeno da je usvajanje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti ozbiljno odloženo, ali da novi indeks EU za ravnopravnost polova za Srbiju, objavljen u decembru 2018. godine, ukazuje da je najveći napredak u oblasti rodne ravnopravnosti postignut u oblasti politike, zbog povećanog učešća žena u parlamentu, Vladi i lokalnim skupštinama.

U publikaciji Svetskog ekonomskog foruma Rodni jaz na globalnom nivou – izveštaj 2020 [30], koji je merio jaz u društvenom položaju žena i muškaraca na području ekonomije, obrazovanja, zdravlja i političke moći, Srbija je prema merenjima na dosta dobroj poziciji na skali, iznad prosečne vrednosti od 31,4% dispariteta, prema ovom izveštaju na 39. mestu od 153 zemlje, sa rezultatom od 0.736. [31], dok je prema Izveštaju o rodnom jazu na globalnom nivou za 2017. godinu [32] bila ukupno na 40. mestu sa rezultatom od 0.727. U izveštaju je navedeno da su nastojanja da se postigne ravnopravnost osetno pojačana u odnosu na prošlu godinu, najpre zahvaljujući većoj političkoj zastupljenosti žena.

U istraživanju Iskustva primene NAP 1325 u opštinama Vršac, Kragujevac, Niš, Kikinda i Svrljig: Kako prepoznati uspehe i otvoriti prostor za koordinirano lokalno delovanje [33] mapirane su dobre prakse i izazovi u primeni aktuelnog NAP-a na lokalnom nivou u periodu 2017-2019, iz perspektive delovanja lokalnih zajednica. Zaključci do kojih se došlo u ovom istraživanju ukazuju da većina ovih lokalnih zajednica ulaže značajne napore na poboljšanju bezbednosti žena, jačanju rodne ravnopravnosti i stvaranju mehanizama za unapređenje položaja žena. U svim zajednicama se beleži povećanje udela žena u izvršnoj vlasti, predstavničkim institucijama, štabovima za vanredne situacije, savetima za bezbednost, u policiji i u drugim telima na lokalnom nivou. Lokalne zajednice ipak vrlo često nisu svesne da je uspeh u zaštiti ženskih prava koji ostvaruju povezan sa vrednosnim okvirom i ispunjavanjem ciljeva iz NAP-a za primenu Rezolucije 1325 SB UN za period 2017-2020 pa takvi pomaci nisu zasnovani na koherentnim politikama i na radu operativnih lokalnih mehanizama već predstavljaju rezultat delovanja po različitim, međusobno nepovezanim osnovama.

Osnovna pretpostavka za ostvarivanje prava na učešće u javnoj vlasti ogleda se u ravnopravnoj zastupljenosti građana i građanki u reprezentativnim telima kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou. U tom kontekstu veoma su važne posebne mere koje treba da stvore normativni, politički i socijalni ambijent u kome će realno postojati jednake mogućnosti za sve. Na osnovu analize upitnika, istraživanja i izveštaja, jasno je da postoji potreba da se doslednom primenom odgovarajućih mehanizama obezbedi unapređenje rodne ravnopravnosti kroz veće učešće žena na svim nivoima odlučivanja u svim sferama političkog i javnog odlučivanja u vršenju javnih funkcija u organima jedinice lokalne samouprave, kao i veća participacija mladih u kreiranje javnih politika i radu jedinice lokalne samouprave.

Imajući u vidu sve navedeno, saglasno članu 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik upućuje ovu preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti svim jedinicama lokalne samouprave.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 33. tač. 9.

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[3] Zakon o ratifikaciji konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, br. 11/81)

[4] Dostupno na internet stranici: https://www.rs.undp.org/content/serbia/sr/home/sustainable-development-goals.html

[5] (95/C 168/02)

[6] (2011/2295 (INI))

[7] Zakon o ravnopravnosti polova („Službeni glasnik RS“, broj 104/09) član 1.

[8] „Službeni glasnik RS”, broj 50/11

[9] Dostupno na internet stranici: http://euintegracije.skgo.org/upload/Document/Doc/2014_01/Brosura_POVELJA_200x200_Final_2012_WEB_1str.pdf

[10] Stalna konferencija gradova i opština, dostupno na internet stranici: http://rr.skgo.org/

[11] „Službeni glasnik RS“, broj 4/16

[12] Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine („Službeni glasnik”, broj 4/16)

[13] Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024 „Službeni glasnik RS”, broj 85/14

[14] „Službeni glasnik RS“, br. 22/15

[15] „Rodna ravnopravnost na pozicijama odlučivanja u jedinicama lokalne samouprave – presek stanja u sprovođenju preporuke mera jedinicama lokalne samouprave za ostvarivanje rodne ravnopravnosti“- Dostupno na internet adresi: http://ravnopravnost.gov.rs/rodna-ravnopravnost-u-jedinicama-lokalne-samouprave/

[16] Od ukupno 169 JLS koje su dostavile podatke, u 81 JLS postoji organizovano stalno radno telo za rodnu ravnopravnost, u 82 ne postoji, a za 6 nema podataka

[17] Dostupno na adresi: http://ravnopravnost.gov.rs/z%D0%B0-v%D0%B5c%D0%B5-ukl%D1%98uciv%D0%B0nj%D0%B5-ml%D0%B0dih-u-pr%D0%BEc%D0%B5s%D0%B5-d%D0%BEn%D0%BEs%D0%B5nj%D0%B0-%D0%BEdluk%D0%B0-cir/

[18] „Položaj i potrebe mladih u Republici Srbiji“, CESID, Beograd 2019. godine – dostupno na internet stranici https://www.mos.gov.rs/public/documents/upload/sport/inspekcija/Polozaj%20i%20potrebe%20mladih%20u%20Republici%20Srbiji%202019.pdf

[19] „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2018. godinu”, Krovna organizacija mladih Srbije, Beograd 2018 – dostupno na internet stranici: http://koms.rs/wp-content/uploads/2018/08/Alternativni-izves%CC%8Ctaj-o-polo%C5%BEaju-i-potrebama-mladih-2018.pdf

[20] Ibid. str.33

[21] Dostupno na internet stranici: https://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/press/vesti/paunovic-vlada-posvecena-daljem-unapredenju-polozaja-mladih-u-srbiji

[22] „Nulti izveštaj o ljudskim pravima mladih u 2019. godini“, Beogradski centar za ljudska prava, str.54

[23] Dostupno na internet stranici: http://connecting-youth.org/publications/publikim24.pdf

[24] Kvantni skok za rodnu ravnopravnost – za bolju budućnost rada za sve (A quantum leap for gender equality: For a better future of work for all), International Labour Office (ILO), Geneva, 2019, dostupno na internet stranici: https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/—dgreports/—dcomm/—publ/documents/publication/wcms_674831.pdf

[25] Kvantni skok za rodnu ravnopravnost – za bolju budućnost rada za sve (A quantum leap for gender equality: For a better future of work for all), International Labour Office (ILO), Geneva, 2019, dostupno na internet stranici: https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/—dgreports/—dcomm/—publ/documents/publication/wcms_674831.pdf, str. 113

[26] Isto, str. 33

[27] Isto,str. 115

[28] Isto,str.119

[29] Radni dokument Komisije, Republika Srbija Izveštaj Evropske komisije za 2019. godinu, dostupno na internet adresi: http://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/20190529-serbia-report_SR_-_REVIDIRANO.pdf

[30] The Global Gender Gap Report 2020, World Economic Forum, 2019 – Dostupno na internet adresi: http://www3.weforum.org/docs/WEF_GGGR_2020.pdf

[31] Isto, str. 9

[32] The Global Gender Gap Report 2017, World Economic Forum, 2017 – Dostupno na internet adresi: http://www3.weforum.org/docs/WEF_GGGR_2017.pdf

[33] Iskustva primene NAP 1325 u opštinama Vršac, Kragujevac, Niš, Kikinda i Svrljig: Kako prepoznati uspehe i otvoriti prostor za koordinirano lokalno delovanje, Centar za istraživanje javnih politika, Beograd 2019. godina, dostupno na internet stranici: http://publicpolicy.rs/publikacije/8dedd2565ce3bff4cd8f7021035091b7d22bae50.pdf

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković