N.D: “Osećam se kao izbeglica zato što ovu promenu nisam ni želela ni planirala”

Tek kada su ruski raketni napadi na Kijev postali žestoki krajem 2022. godine N.D. je odlučila da se skloni od rata i dođe u Srbiju. Prethodno je na kratko izbegla u Poljsku, pokušala je da se skloni i u Španiju gde joj je živela majka, ali se stalno vraćala u Ukrajinu.

Od oktobra prošle godine je u Beogradu, dok je njen muž ostao u Ukrajini, gde radi sa vojskom. Odlučila se za Srbiju nakon što je njen rođeni brat uspeo da izbegne iz Rusije, gde je do rata živeo i radio. Kada je on došao u Beograd i N. je krenula za njim.

“Osećam se zaista kao izbeglica zato što ovu promenu, ovaj put niti sam želela, niti sam planirala. Niti mogu da se snađem u ovoj situaciji. Čak i sada kada živim ovde osećam se kao gost – i dalje sam svim svojim srcem i dušom u Ukrajini. Ja ovde ne mogu ni da se radujem, ni da se osećam veselo jer sam dušom tamo. Samo je moje telo ovde”, kaže ona.

Rođena je na severu Ukrajine, u malom gradu Bahmač, u Černigovskoj oblasti koja se graniči sa Belorusijom. Školu je završila u Sankt Petersburgu u Rusiji, studije turizma u Ukrajini na Kijevskom univerzitetu, a magistarske studije na Saobraćajnom fakultetu.

Ipak, čini se da je to za nju jedan davni, skoro zaboravljeni život, a u sadašnjici se jako teško snalazi. Kako kaže, najteže joj je da ne misli non stop na Ukrajinu, na svoje prijatelje i rođake koji su ostali tamo:

“Uglavnom mi svakodnevica prolazi rutinski, bavim se kućnim poslovima. Nedavno me je brat odveo na ekskurziju i videla sam Šargansku osmicu, gde je jako lepa priroda. Jako puno vremena volim da provodim u prirodi, gde ima manje ljudi. Isto tako posećujem bazen i bavim se sportom jer mi to pomaže da malo skrenem misli sa onog što se dešava u Ukrajini”, priča N. o svom životu u Srbiji.

Priznaje i da se nadala da neće doći do rata, ali sada posle godinu i po dana ne zna kada će se i kako završiti: “Najgori osećaj koji imam je osećaj bespomoćnosti. I kada se taj osećaj nakupi tu se stvara mržnja. Ne znam da li bih to smela da kažem, ali to je ono što žele svi Ukrajinci – da Putin nestane sa lica zemlje zbog ovoga što radi u našoj državi. Kada se pojavljuje taj veliki osećaj mržnje prema agresorskoj strani tu ne možeš da uradiš ništa”.

“Potrebno je baviti se sobom, baviti se sportom biti u samoći, jer inače bih počela da napadam obične ljude. Brat radi u ruskoj firmi, radi sa Rusima koji su protiv rata. To su dobri ljudi, ali čak i sa njima ne mogu da komuniciram nakon svega onoga što sam videla i doživela u Ukrajini”, priznaje N.

Kaže i da je u Srbiji jako lepo primljena, ljudi su veoma fini i ljubazni, nema nikakvih problema. Brzo je sredila sve potrebne papire, a sada u saradnji sa terenskim radnicima Udruženja Prevent radi na obezbeđivanju sezonske garderobe, jer je u Srbiju izbegla samo sa zimskim stvarima: “Jako sam zahvalna Srbiji, ovde je zaista divno. Meni su ljudi jako puno pomogli. Pomogli su nam i sa dokumentima, da uradim privremenu dozvolu. Bukvalno me Preventov socijalni radnik  sproveo po svim službama. Sve su drugi ljudi završavali za mene”.

S obzirom da u Srbiji nema mnogo izbeglica iz Ukrajine, ni sa svojim zemljacima se ne druži previše. Pomaže i volontira u udruženju Ukrajinaca “Čini dobro”, ali joj najviše prija da se telefonom čuje sa svojim drugaricama i rođacima koji su u Ukrajini, da sa njima na maternjem jeziku razgovara o tome šta se tamo događa.

Kaže da u ovom trenutku nema neke velike planove za dalji život: “Verovatno bi o tome trebalo da mislim više, ali trenutno su moje misli zaokupljene ratom. Ali kada sada razmišljam, ono što želim je dom, da živim sa svojim mužem, verovatno da imam psa i dete. I verovatno bi želela da se bavim neki kreativnim, jednostavnim stvarima, kao što je sađenje cveća”.

*Fotografija preuzeta sa sajta www.pixabay.com.

Projekat “Emergency support for the provision of HIV and Harm Reduction services among key populations in Ukraine and refugees in selected neighbouring countries” podržao je UNODC.