Život sa HIV-om u izbeglištvu
“Moje ime je N. Dolazim iz jednog malog grada iz zapadne Ukrajine. Na početku rata prvo sam izbegla u Sloveniju, ali se nisam dugo zadržala tamo. Sve je skupo, ljudi su dosta hladni i nisam se snašla. Srbiju dosta dobro poznajem. Bila sam udata za Srbina pre 20 godina i tada sam naučila srpski jezik. Ćerka mi živi, studira i igra rukomet u Italiji. Ona me i izdržava. Živim sa HIV-om, imam visok pritisak, slabog sam zdravstvenog stanja i to mi ne dozvoljava da radim. Gledala sam različite konkurse za rad na pakovanju na traci i slično. Ne bih mogla izdržati na takvom radnom mestu. Pokušala sam da radim u jednom staračnom domu sa bakama i dekama, ali neće da zaposle više ljudi. Sve padne na mene. Kasnili su i sa isplatama i dala sam otkaz. Preselila sam se u Rakovicu da malo smanjim troškove života. Sve je poskupelo.”
N.M. se javila Udruženju Prevent preko Komesarijata za izbeglice jer nema zdravstvenu knjižicu, a neophodna joj je zdravstvena nega. Nakon što se mobilni tim Udruženja Prevent upoznao sa N. situacijom proverili smo da li može podići terapiju za HIV u apoteci u Srbiji sa receptom iz Ukrajine, a da mi pokrijemo troškove lekova. To je bilo nemoguće. Jedan od razloga je bio i to što u Srbiji ne postoji takav lek. Ovde su to dva različita leka. Prvi korak je bio obaviti analize na Klinici za infektivne i tropske bolesti “Kosta Todorović”. Lekarka koja je primila N. je imala sjajan humanistički pristup i pružila sve usluge koje se pružaju i građanima Srbije, počev od analiza krvi, analiza antitela i pregleda na osnovu kog je izdat recept za lekove. Sledeći korak je bio obratiti se Fondu za zdravstveno osiguranje za obezbeđivanje svojstva osiguranog lica u Srbiji. Tu smo naišli na veliku prepreku. N. nema pravo da uplaćuje za zdravstveno osiguranje kao sve druge nezaposlene izbeglice u Srbiji i da ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu. Razlog je što je njen brak sa državljaninom Srbije još uvek važeći bez obzira što nisu u kontaktu 19 godina, i što on ne živi u Srbiji. Ukoliko Srbija ima sporazum sa tom državom gde je on osiguranik i njegova supruga može ostvariti pravo na to osiguranje po međunarodnom ugovoru. Kako N. nije u kontaktu sa suprugom ovaj problem je postao skoro nerešiv. Zahvaljujući projektu koji finansira UNODC postoje sredstva za lekove koja su iskorišćena da se isfinansira terapija za N. za nekoliko meseci.
“Zahvalna sam Udruženju Prevent što mi je pomoglo da nastavim sa uzimanjem terapije, jer za mene terapija znači život. Bez nje ne mogu. Da mi vi niste pomogli morala bih se vratiti u Ukrajinu kod svog lekara na preglede i po lekove.”
U narednim susretima sa N. socijalni radnik je išao sa njom u Ministarstvo unutrašnjih poslova da se produži izbeglička legitimacija. N. je podnela i zahtev za dozvolu za rad koji joj je odobren.
“Sada razmišljam o nekom poslu koji nije fizički i koji bih mogla obavljati imajući u vidu infekciju sa kojom živim. Razmišljam da se javimo Komesarijatu za izbeglice da budem prevodilac. Jesam ja kuvarica po struci ali znam dobro jezik i mogu pomoći. Ovih dana nisam dobro. Osećam se malaksalo. Nekad mislim i na ono najgore. Da olakšam svojoj ćerki. Da joj ne budem teret.”
Imajući u vidu ovakvo N. razmišljanje povezali smo je sa Centrom Srce koji se bavi prevencijom suicida kao i sa psihološkinjom Udruženja Prevent. Osim lekova i usluga savetovanja i podrške Prevent je obezbedio i vaučere za hranu, garderobu i higijenu kako bi pomogao klijentkinji u situaciji u kojoj se nalazi. U znak zahvalnosti N. je poklonila Preventu dve tradicionalne ukrajinske lutke koje je sama napravila.
*Projekat “Emergency support for the provision of HIV and Harm Reduction services among key populations in Ukraine and refugees in selected neighbouring countries” podržao je UNODC.
Leave a Reply
Want to join the discussion?Feel free to contribute!